Takozvane evropske zakone jesu predlagali ministri iz Republike Srpske koji participiraju u radu Vijeća ministara BiH, ali suprotno tvrdnji Miroslava Vujičića, nisu ih sve predložili ministri koji dolaze iz ovog bh. entiteta.
Miroslav Vujičić, zastupnik SNSD-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, gostovao je 20. februara u programu RTRS-a. Reagujući na optužbe da su kadrovi iz Republike Srpske opstruisali evropski put Bosne i Hercegovine, Vujičić je ustvrdio da su sve tzv. evropske zakone koji su usvojeni inicirali ministri iz RS koji učestvuju u radu aktuelnog saziva Vijeća ministara BiH.
Moram da vas podsjetim da su svi evropski zakoni koji su usvojeni inicirani od ministara koji su dolazili iz Republike Srpske.
Miroslav Vujičić, 20.2.2025.
U Mišljenju Evropske komisije o zahtjevu Bosne i Hercegovine za članstvo iz 2019. godine naveden je niz prepreka za članstvo, a ukazano je na 14 ključnih oblasti za napredak Bosne i Hercegovine prema članstvu u Evropskoj uniji. Među tih 14 prioriteta su i reforma pravosuđa, borba protiv korupcije, kriminala, pranja novca i terorizma, sigurnost granica i zaštita prava građana i građanki. Evropski zakoni su reformski zakoni označeni oznakom “P.Z.E.I.”, odnosno “E.I.”, koja sugeriše da su relevantni za integracije BiH u Evropsku uniju. Ovi zakoni bitni su za dobijanje datuma za otvaranje pregovora BiH s EU.
Od osam do sada usvojenih zakona, četiri su predložili ministri iz Republike Srpske, dok su četiri predložila ministri iz Federacije BiH.
Četiri zakona koja su predložili ministri iz Republike Srpske su Zakon o strancima, Zakon o organizaciji tržišta vina u BiH, Zakon o graničnoj kontroli i Zakon o ombudsmenu za ljudska prava BiH.
Zakon o strancima i Zakon o graničnoj kontroli BiH predložilo je Ministarstvo sigurnosti BiH na čijem je čelu Nenad Nešić, Zakon o organizaciji tržišta vina u BiH predložilo je Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH, koje vodi Staša Košarac, dok je Zakon o ombudsmenu za ljudska prava BiH predložilo Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice BiH, na čijem je čelu Sevlid Hurtić.
Ministri iz Federacije BiH predlagači su Zakona o zaštiti ličnih podataka, Zakona o sprečavanju sukoba interesa u institucijama na nivou BiH, Zakona o slobodi pristupa informacijama na nivou institucija Bosne i Hercegovine i Zakona o VSTV-u, koji je usvajan dva puta u PSBiH (1, 2).
Ministarstvo civilnih poslova BiH, na čijem je čelu Dubravka Bošnjak, predlagač je Zakona o zaštiti ličnih podataka, dok je tri preostala zakona predložilo Ministarstvo pravde BiH, koje vodi Davor Bunoza.
S obzirom na to da su i ministri iz Federacije BiH predlagali tzv. evropske zakone, Istinomjer tvrdnju Miroslava Vujičića da su sve do sada usvojene predlagali ministri iz Republike Srpske ocjenjuje neistinitom.
(Istinomjer.ba)