Peti mart novi je rok postavljen za vlasti u Bosni i Hercegovini da ispune ono što je dogovoreno kako bi započeo proces pregovora s Evropskom unijom za članstvo. Skoro devet godina nakon što je BiH predala zahtjev za članstvo i skoro godinu otkako je kandidatski prešao u pregovarački status, aktuelno je pitanje ko iz vlasti iskreno želi u Evropsku uniju? Nakon početne dobre energije i usvajanja nekoliko tzv. evropskih zakona, zbog političkih previranja u koaliciji na državnom nivou došlo je do usporavanja evropskog puta.
Gostujući na Televiziji Sarajevo, član Kolegija Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Kemal Ademović rekao je kako niko javno nije protiv puta BiH ka Evropskoj uniji.
“Svi se zaklinju da su za evropski put, i nema niko ko kaže: “Ja sam protiv evropskog puta”. Neće niko izaći i reći: “Ja sam protiv evropskog puta”.
Kemal Ademović, 30.1.2025.
Da li je to zaista tako?
BiH je dobila kandidatski status 15. decembra 2022. godine. Vijeće ministara BiH imenovano je 25. januara 2023, a Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH konstituisan 16. februara 2023. godine. Malo više od godinu kasnije, Vijeće Evrope odobrilo je otvaranje pristupnih pregovora između Bosne i Hercegovine i Evropske unije 21. marta 2024. godine, no do formalnog početka pregovora još uvijek nije došlo.
Skoro dvije godine poslije sticanja kandidatskog statusa, od predsjednika Republike Srpske i lidera SNSD-a Milorada Dodika mogli smo čuti skeptične poruke kada se govori o putu BiH ka Evropskoj uniji.
“Ti kažeš da će taj visoki predstavnik otići onog trenutka kad uđemo u Evropsku uniju; nećemo nikad ući u Evropsku uniju zato što to hoćete od nas da uradite. Kad mi uđemo u Evropsku uniju, to znači da nema Republike Srpske, je l’ cijena koju to hoće da plati ovaj narod? Nek plati, ja je neću platiti, dok ja ovo vodim, to se neće desiti.”
Milorad Dodik, 8.1.2025.
Iako se uvjeti koje je EU postavila pred BiH nisu mijenjali, Dodik je često mijenjao svoju retoriku. Predsjednik RS trenutno na evropski put gleda sa skepticizmom, no tako nije bilo pri dogovaranju vlasti na državnom nivou niti se taj skepticizam ogledao u radu zastupnika/ca SNSD-a u periodu koji je slijedio.
Šta je do sada urađeno?
Kandidatski status bio je podstrek za novu većinu, u kojoj učestvuje i SNSD, da krene ubrzano raditi na usvajanju tzv. evropskih zakona. Krajem augusta 2023. godine u Parlamentarnoj skupštini BiH usvojeno je pet zakona značajnih za evropski put. Usvojeni su tekstovi dva nova zakona, i to Zakona o pristupu informacijama na nivou institucija BiH i Zakona o organizaciji tržišta vina u Bosni i Hercegovini. Pored ovih zakona, usvojene su izmjene i dopune Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o ombudsmanu za ljudska prava BiH, Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću BiH i Zakona o strancima. Na sjednici Predstavničkog doma PSBiH održanoj 21. decembra 2023. godine usvojen je Prijedlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti, koji je kasnije usvojen i u Domu naroda. Oba doma Parlamentarne skupštine BiH usvojila su Zakon o sprečavanju sukoba interesa po hitnom postupku 8. marta 2024. godine. Posljednje što je urađeno na putu ka EU jeste usvajanje dva zakona, odnosno Zakona o graničnoj kontroli i Zakona o zaštiti ličnih podataka. Ispred Bosne i Hercegovine stoji još nekoliko koraka, preciznije zakoni o sudovima i VSTV-u, ali i imenovanje glavnog pregovarača s Evropskom unijom. Među prioritetima koji se moraju ispuniti do marta spominje se i usvajanje budžeta za 2025. godinu.
U jednom trenutku svi su bili za EU
Za period prije pregovaračkog statusa činilo se da pušu pozitivni evropski vjetrovi u redovima koalicije na državnom nivou. Petog decembra 2023. godine u Briselu je održan Drugi politički forum pod predsjedavanjem evropskog komesara za proširenje Olivera Varhelyija. Kao i svi ostali politički predstavnici BiH, Dodik je na tom sastanku podržavao približavanje BiH ka EU.
“Evropska unija ima svoje kriterije, mi smo rekli da smo za evropski put, i radimo na tom putu. Da l’ želim? Ne želim, optimista nisam kakav sam bio ranije, ali racionalan jesam i mislim da taj put treba i dalje pratiti”.
Milorad Dodik, 5.12.2023.
Elmedin Konaković, ministar vanjskih poslova BiH, tada je u Briselu rekao kako BiH nema drugu opciju i da, iako neko možda ima simpatije prema drugim geografijama, jedina i neminovna putanja BiH može biti samo integracija prema Briselu.
Slične poruke Konakovićevoj i danas imamo iz “Trojke”. Ministar komunikacija i prometa BiH i predsjednik Naše stranke Edin Forto na sastanku s američkim ambasadorom Michaelom Murphyjem ponovio je stav da BiH nema alternativu za evropski put.
Pozitivno na evropski put gleda i Dragan Čović, lider HDZ-a BiH.
“Mene je danas vodilo samo jedno načelo, da usvojimo ove zakone i ubrzamo put ka EU”, izjavio je Čović nakon usvajanja dva evropska zakona na sedmoj i osmoj hitnoj sjednici Doma naroda 30. januara 2025.
I premijer Federacije BiH i lider SDP-a BiH Nermin Nikšić naglasio je spremnost na kompromise, a sve u cilju evropskog puta BiH.
Iako je u glasanju u državnom Domu naroda za dva evropska zakona – Zakona o graničnoj kontroli BiH i Zakona o zaštiti ličnih podataka BiH – učestvovao i SNSD, izjave predsjednika ove stranke u suprotnosti su s evropskim putem.
HDZ BiH i stranke “Trojke” do sada su više puta javno naglašavale da evropski put nema alternativu. Pratit ćemo kako će taj put teći, s obzirom na to da je mišljenje predsjednika SNSD-a o evropskom putu vremenom sve skeptičnije. Prvi ispit za vlasti na državnom nivou jesu usvajanje dva preostala zakona, imenovanje pregovarača i državni budžet, ali postavlja se pitanje je li realno ispunjavanje ovih obećanja do marta. To će uveliko ovisiti od procesa u Vijeću ministara BiH, odnosno od toga da li će procesi biti blokirani ili ne.
(Istinomjer.ba)