Pitanja kao što su “kada bi Bosna i Hercegovina mogla postati članicom Evropske Unije (EU)” i “da li je EU u ovom trenutku spremna na novo proširenje” ispunjavaju javni prostor u našoj zemlji još od prvih koraka koje Bosna i Hercegovina napravila na putu evropskih integracija. Koliko ove “dileme” u ovom momentu i pod trenutnim okolnostima zaista imaju smisla?
Pitanja kao što su “kada bi Bosna i Hercegovina mogla postati članicom Evropske Unije (EU)” i “da li je EU u ovom trenutku spremna na novo proširenje” ispunjavaju javni prostor u našoj zemlji još od prvih koraka koje je Bosna i Hercegovina napravila na putu evropskih integracija. Nemali broj političkih zvaničnika ali i komentatora političke zbilje u Bosni i Hercegovini ova dva pitanja pokušavaju dovesti u vezu, stavljajući ih zajedno u trenutni vremenski i društveno-politički kontekst. Da bi pokušali utvrditi u kolikoj mjeri su pomenute “nedoumice” u koleraciji, potrebno je pokušati, koliko je to moguće, odgovriti na svako pitanje ponaosob.
Kada je hronologija odnosa Bosne i Hercegovine i EU u pitanju, podsjetićemo da ona seže još od 1997. godine kada Vijeće ministara Evropske unije postavlja političke i ekonomske uslove za razvoj bilateralnih odnosa sa našom zemljom. Skoro dvadeset godina nakon toga,15. februara 2016. godine, u skladu sa članom 49. Ugovora o Evropskoj uniji, BiH je podnijela formalni „zahtjev za članstvo u EU“, te joj je 9.decembra 2016. godine uručen Upitnik Evropske komisije, čime je “Evropska komisija zvanično započela proces pripreme mišljenja o Zahtjevu za članstvo Bosne i Hercegovine u Evropskoj uniji”. Podsjećamo, Zahtjev je predat Vijeću Evropske unije u februaru 2016. godine. Bosna i Hercegovina predala je odgovore na Upitnik, no prema najavama, Brisel bi mogao uputiti dodatna pitanja.
S tim u vezi, član Predsjedništva BiH, Bakir Izetbegović kaže:
Naravno, odgovorit ćemo i na dodatna pitanja o zahtjevu na članstvo i dodjeli statusa kandidata i nadamo se da će to biti do kraja 2018. godine, da bi se sačuvao ritam i da bi se sačuvao entuzijazam u BiH.
Bakir Izetbegović, 22.05.2018.
Šta još čeka Bosnu i Hercegovinu na daljem putu ka EU?
Nakon podnošenja formalnog zahtjeva za članstvo u EU, kao naredni korak u procesu pridruživanja predviđena je izrada mišljenja (avis) od strane Evropske komisije, koja se donosi nakon kompletiranja Upitnika. U okviru tog mišljenja, Evropska komisija će dati svoj sud može li BiH dobiti kandidatski status, i ako ne može, koje dodatne uslove treba da ispuni. Da podsjetimo, Hrvatskoj je od momenta predavanja formalnog zahtjeva za članstvo, do punopravnog članstva bilo potrebno više od 10 godina. Uzevši u obzir složenost političkog sistema u BiH, aktuelne probleme i krajnje zategnute političke odnose unutar zemlje, te nesumnjiv trenutni uticaj geopolitičkih odnosa na ukupne evroatlantske integracije u čitavom regionu, teško je, makar i okvirno, predvidjeti kada bi naša zemlja mogla potpisati Ugovor o pristupanju Evropskoj Uniji. No, ako na momenat uđemo u polje hipotetike, te zamislimo da u Bosni i Hercegovini nema unutrašnjo-političkih problema, te da će od sutra u BiH svi politički akteri raditi isključivo na evropskim integracijama, put koji je ispred BiH ne bi mogao, u tehničkom smislu, biti pređen prije 7 do 8 godina. Jer, završetak obaveza BiH po pitanju Upitnika, procedure do dobijanja statusa kandidata, prolaska kroz najmanje 33. pregovaračka poglavlja u procesu pregovaranja, te procedure ratifikovanja pristupnog ugovora od strane svake države članice, jednostavno, u najboljem scenariju, neće moći trajati kraće.
Ako se, imajući ovo u vidu, vratimo na trenutak na pitanje “da li je EU u ovom trenutku spremna na novo proširenje”, postaje jasno da iz perspektive Bosne i Hercegovine u ovom momentu takvo pitanje nije bitno, jer bez obzira da li je EU sada spremna za proširenje, mi smo ti koji nismo spremni na ulazak, jer nismo ispunili uslove. Da se “spremnost” ili “nespremnost” EU na prijem novih članica od strane domaćih političara često koristi kao izgovor za neispunjavanje preuzetih obaveza od strane tih istih politačara, svjedoči i izjava predsjedavajućeg Predstavničkog doma PS BiH, Mladena Bosića:
Činjenica da za BiH nije preciziran datum mogućeg prijema u Evropsku uniju (EU) je loša poruka za ovu zemlju, a čini mi se da ni ljudi iz Evrope koji su pravili Strategiju za Zapadni Balkan ne razumiju dovoljno šta za region znači stabilnost BiH.
Mladen Bosić, 07.02.2018.
Logično pitanje koje se nameće nakon ove izjave je kako bi uopšte Evropska Unija mogla znati datum mogućeg prijema Bosne i Hercegovine obzirom da je isti uslovljen vremenom za koje će Bosna i Hecegovina ispuniti potrebne uslove? Drugim riječima, samo političke elite koje su u našoj zemlji zadužene za provedbu tih uslova na putu integracija, mogu na takvo pitajne pokušati i odgovoriti, te bi ono trebalo biti postavljeno upravo njima.
Kada su nedoumice oko novog proširenja u pitanju, posljednja izjava francuskog
predsjednika Emanuela Makrona podigla je najviše prašine. “Podržavam volju da integrišemo Zapadni Balkan u EU” rekao je Makron, ali i dodao:
Međutim, zastupaću proširenje EU na Balkan tek kada produbimo i reformišemo integraciju unutar same Evrope…
Emanuel Makron, 17.04.2018.
Obrazlažući to tvrdnjom da “Evropa koja već teško funkcioniše sa 28 članica ne može tek tako da sutra pređe na 30 ili 32 članice, a da ostane pri istim pravilima”, fransuski predsjednik je naglasio:
To jednostavno nije tačno i zato ova dva cilja – reforma EU i integracija Balkana, treba da idu zajedno…
Emanuel Makron, 17.04.2018.
Čini se da upravo u ovim Makronovim riječima stoji čitava suština, kako EU kao složene zajednice velikog broja država, tako i samog procesa pridruživanja i njegove prirode i smisla kada je Bosna i Hercegovina, ali čitav Balkan u pitanju.
Duga bi bila lista problema na koje je EU nailazila od dana svog postanka pa sve do danas. Povećanjem broja članica, rasla je i usložnjavala se sama Unija kao zajednica. Svaka od država imala je, ima, i uvijek će imati svoje sopstvene interese koje će nastojati ostvariti kako unutar EU, tako i van nje. Međutim, svjedoci smo da je, i pored čestih mračnih predikcija, sve izazove sa kojim je Brisel bio suočen uspješno prevazilazio. EU treba posmatrati stoga kao živi politički organizam koji se mijenja i prilagođava, i čije su reforme, koje i Makron ponovo najavljuje, samo dio procesa koji zapravo nikada ne prestaje.
Sa druge strane, treba naglasiti da je pristupanje Evropskoj uniji dobrovoljan proces. Bosna i Hercegovina je tako potpisala važeće ugovore i jasno izrazila želju da postane članicom. Sam proces pristupanja često se u našoj zemlji posmatra kao da je sam sebi svrha, što on to nikako nije. Taj i takav proces trebao bi donijeti, kako se u Strategiji za Zapadni Balkan i navodi, prije svega unaprjeđenje vladavine prava, a onda i sve drugo što ide nakon toga. Sigurnost, stabilnost, poštovanje ljudskih prava, bolji uslovi za ekonomski razvoj, pristup velikom evropskom tržištu, prijeko potreban pristup evropskim fondovima za razvoj, samo su neki od benefita koji nas čekaju na tom putu, ukoliko na ozbiljan i odgovoran način prigrabimo tu šansu.
Na kraju, tek kada ispunimo uslove i zatražimo prijem, tek tada će pitanje “da li je EU u ovom trenutku spremna na novo proširenje” imati smisla. Kakav god odgovor njenih članica tada bio, jedno je sigurno-Bosna i Hercegovina u tom trenutku, u najpozitivnijem smislu, neće ličiti na zemlju koja je sada. To je samo po sebi dovoljan razlog da integracioni proces bude jedan od prioriteta političkih partija i njihovih predstavnika u Bosni i Hercegovini.
Za sada, obzirom na brzinu kretanja Bosne i Hercegovine ka Evropskoj uniji i ono što nas još na tom putu čeka, pitanje “da li je EU u ovom trenutku spremna na novo proširenje”, naši političari, trenutno, čini se nemaju ni razloga ni prava postavljati nikome, dok na pitanje “kada bi Bosna i Hercegovina mogla postati članicom Evropske Unije”, odgovor mogu dati isključivo oni sami.
(istinomjer.ba)