U prostorijama Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini 24.10.2023. godine održan je sastanak povodom uvođenja broja za hitne slučajeve 112 u cijeloj BiH. Na sastanku su bili prisutni predstavnici EU, nadležnih vlasti BiH s državnog nivoa, entiteta i Brčko distrikta. U ime Republike Srpske sastanku je prisustvovao premijer ovog entiteta Radovan Višković.
Nakon održanog sastanka, Višković je izjavio da se šef Delegacije Evropske unije i specijalni predstavnik Evropske unije u Bosni i Hercegovini Johann Sattler slaže s političkim stavom predstavnika Republike Srpske koji ne priznaju visokog predstavnika u BiH Christiana Schmidta.
I on se slaže sa tim da je to nedopustivo da jedna zemlja koja je na putu da bude članica Evropske unije, da ima neizabranog stranca koji može da interveniše u zakonodavstvo, i da većina zemalja Evropske unije u suštini ne podržava takvo ponašanje i takav stav.
Radovan Višković, 24.10.2023.
Višković je također izjavio da se Sattler slaže s potezima vlasti Republike Srpske koji se tiču donošenja Nacrta zakona o posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija.
Složio se gospodin ambasador sa mnom kad sam rekao da naša želja je ovdje samo da se prate tokovi novca.
Radovan Višković, 24.10.2023.
Dan nakon izjava premijera Viškovića, Delegacija Evropske unije u Bosni i Hercegovini i Ured specijalnog predstavnika Evropske unije u Bosni i Hercegovini oglasili su se službenim saopštenjem u kojem su pojasnili svoje stavove.
Nakon što je istaknuto da je Višković “pogrešno prenio i riječi ambasadora Sattlera i stav Evropske unije o Uredu visokog predstavnika (OHR)”, navedeno je da EU podržava misiju visokog predstavnika Schmidta i njegovog ureda.
Evropska unija podržava misiju visokog predstavnika Schmidta i njegovog Ureda. Neprihvatljive su prijetnje visokom predstavniku Schmidtu, kampanja podrivanja njegovog legitimiteta od strane rukovodstva RS-a, podrivanje ustavnog poretka Bosne i Hercegovine, te djelovanje i retorika podjela.
Kancelarija EU u BiH, 25.10.2023.
Pored podrške Christianu Schmidtu i Uredu visokog predstavnika u BiH (OHR), iz Kancelarije EU u BiH podsjetili su da će “na evropskom putu biti potrebno ispuniti Agendu 5+2, što će omogućiti zatvaranje OHR-a”. Kako je u saopštenju pojašnjeno, opsežna međunarodna supervizija i upotreba izvršnih ovlaštenja nespojivi su s članstvom u EU te su istakli da su izvršna ovlaštenja visokog predstavnika “krajnja mjera”.
O Nacrtu zakona o “stranim agentima” i kriminalizaciji klevete
U pogledu Nacrta zakona o posebnom registru i javnosti rada neprofitnih organizacija, iz Delegacije EU upozorili su da ovi potezi vlasti Republike Srpske predstavljaju velike korake unazad te da je ambasador Sattler pozvao da se on povuče iz zakonodavne procedure.
Ambasador Sattler je osim toga naglasio da kriminalizacija klevete, kao i Nacrt zakona, kojim se ograničava sloboda civilnog društva, predstavljaju velike korake unazad za temeljne slobode, koje su ključni element 14 ključnih prioriteta. Snažno je pozvao da se Nacrt zakona o civilnom društvu odmah povuče iz zakonodavne procedure.
Delegacija EU u BiH i Ured specijalnog predstavnika EU u Bosni i Hercegovini, 25.10.2023.
Istim povodom iz Kancelarije EU u BiH reagovali su i krajem septembra 2023. godine, kada su apelovali na Vladu Republike Srpske da bez odlaganja povuče sporni nacrt zakona. Tada su upozorili da je on u direktnoj suprotnosti s iskazanim opredjeljenjem rukovodstva Republike Srpske za unapređenje evropskih integracija.
Nacrt zakona je u direktnoj suprotnosti sa više puta iskazanim opredjeljenjem rukovodstva Republike Srpske za unapređenje evropskih integracija, a posebno sa ključnim prioritetom 11. o civilnom društvu i ključnim prioritetom 12. o slobodi izražavanja i medija, što će se i vrlo jasno naglasiti u predstojećem izvještaju Evropske komisije za Bosnu i Hercegovinu.
Kancelarija EU u BiH, 21.9.2023.
Nekoliko dana kasnije, nakon što je sporni zakon usvojen u prvom čitanju u Narodnoj skupštini RS (NSRS), reagovao je i glasnogovornik EU, koji je pozvao poslanike u NSRS “da još jednom razmotre i ne idu dalje s ovim prijedlogom zakona”, a osudio je i stupanje na snagu izmjena i dopuna Krivičnog zakona Republike Srpske.
Ranije su EU u BiH, UN, OSCE i Vijeće Evrope na kriminalizaciju klevete u RS reagovali zajedničkom izjavom. O prijetnjama temeljnim slobodama novinari i predstavnici civilnog društva iz RS razgovarali su na sastancima krajem maja ove godine.
Dan uoči sjednice na kojoj će se naći Nacrt izmjena i dopuna Krivičnog zakonika Republike Srpske šef delegacije Evropske unije u Sarajevu Johann Sattler uputio je pismo rukovodstvu NSRS. U ovom pismu Sattler je iskazao duboku zabrinutost Evropske unije zbog kriminalizacije klevete i uvrede.
Iz navedenog je jasno da su i Ured EU u Bosni i Hercegovini, kao i evropski visoki dužnosnici, tokom 2023. godine jasno izražavali protivljenje postupcima vlasti Republike Srpske. Ostaje stoga nejasno zašto je premijer RS Radovan Višković iznio informacije koje ne odgovaraju stajalištima ni ambasadora Johanna Sattlera, ni stavu Evropske unije.
Šta je ko kome rekao znaju samo Radovan Višković i Johann Sattler. Ipak, neslužbeni razgovori su jedno, a zvanični odnos evropskih institucija sasvim drugo, pa je jasno da Viškovićeva tvrdnja nema utemeljenje u onome što su iz Delegacije EU poručivali ranije, ali i u posljednjoj reakciji na njegovu izjavu.
(Istinomjer.ba)