Formiranje Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine jedna je od odredbi Aneksa III Dejtonskog mirovnog sporazuma. Ova komisija oformljena je u skladu s Izbornim zakonom, a imenovanje njenog trenutnog saziva vršeno je prema odredbama istog zakona, što je potvrdio i Sud BiH.
Delegat u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH Sredoje Nović (SNSD) gostovao je na Televiziji K3 13. novembra 2025. godine, gdje je govorio o političkom ustrojstvu BiH. Tada je izjavio da je Centralna izborna komisija BiH (CIK) nezakonita institucija.
Što se CIK-a tiče, CIK je institucija koja je donesena na nezakonit, potpuno nezakonit način, suprotno zakonu, Izbornom zakonu.
Sredoje Nović, 13.11.2025.
CIK i Dejtonski sporazum
Pitanje izbora u Bosni i Hercegovini inicijalno je riješeno Aneksom III Dejtonskog mirovnog sporazuma, s ciljem promovisanja slobodnih, fer i demokratskih izbora. Kako se navodi u Dejtonskom sporazumu, strane potpisnice ovog aneksa složile su se da stvore stalnu izbornu komisiju, čija će nadležnost biti provedba budućih izbora. Organizacija za evropsku sigurnost i saradnju (OSCE) učestvovala je u provođenju izbora u izbornim ciklusima od 1996. do 2006. godine. Do 2001. godine, OSCE je izbore u punom kapacitetu provodio u saradnji s Privremenom izbornom komisijom (PIK), kako je to definirao Aneks III. Nakon uspostavljanja CIK-a 2001. godine, OSCE je imao ulogu posmatrača i tehničke podrške u izbornom procesu do 2006. godine, kada je CIK prvi put samostalno organizirao izbore.
Izborni zakon BiH i CIK
Izborni zakon Bosne i Hercegovine prvi je put usvojen u Parlamentarnoj skupštini u augustu 2001. godine, kada je potvrđen u oba doma. Odredbama zakona definirano je formiranje i sastav CIK-a, koji je sačinjen od sedam članova – četiri iz BiH, koji predstavljaju konstitutivne narode i ostale, te tri člana izabrana iz međunarodne zajednice, koje bira visoki predstavnik. Domaće članove CIK-a tada je predlagala Privremena komisija za imenovanje, sastavljena od članova Komisije za imenovanje sudija Suda BiH i međunarodnih članova CIK-a.
Prema odredbama Izbornog zakona, visoki predstavnik potvrđivao je spisak kandidata, a Predstavnički dom PSBiH imenovao članove s kandidatske liste. Članom 18.1, stavom (5) tadašnjeg Izbornog zakona domaće vlasti bile dužne imenovati članove CIK-a do 15. septembra 2001. godine. Zakon je predvidio da će ih visoki predstavnik imenovati ukoliko domaće vlasti propuste zakonski određen rok, što se na kraju i desilo 27. septembra, kada je tadašnji visoki predstavnik Wolfgang Petritsch imenovao tri međunarodna člana. Petritsch je zatim 16. novembra imenovao Hilmu Pašića, Branka Petrića, Vehida Šehića i Lidiju Korać kao domaće članove ove komisije, s obzirom na to da domaće vlasti nisu ispunile zakonsku obavezu imenovanja domaćih članova.
Shodno tome, formiranje CIK-a i imenovanje njegovih prvih članova vršeno je u skladu s odredbama Izbornog zakona BiH, koji je usvojila Parlamentarna skupština BiH. Sastav CIK-a, bez međunarodnih članova, utvrđen je izmjenama i dopunama Izbornog zakona, usvojenim u Parlamentarnoj skupštini u januaru 2004. godine.
Pitanje trenutnog sastava CIK-a
Predstavnički dom PSBiH imenovao je u martu 2020. godine Vanju Bjelicu-Prutinu i Jovana Kalabu za članove CIK-a nakon što je istekao mandat Branku Petriću i Novaku Božičkoviću. Također je obnovio mandate Suadu Arnautoviću i Ahmedu Šantiću. S obzirom na to da je nadležna parlamentarna komisija kasnila s procedurom i kandidatskom listom, Predstavnički dom PSBiH imenovao je spomenute članove u skladu s članom 2.5 tadašnjeg Izbornog zakona.
Ovakav proces imenovanja potvrdio je i Sud BiH u aprilu 2022. godine, kada je odbio žalbu Branka Petrića, koji je osporavao izbor aktuelnih članova CIK-a, kao i pravo Predstavničkog doma PSBiH da ih imenuje bez provedene konkursne procedure. Tada su neosnovanim ocijenjeni i navodi o povredi konkursne procedure, s obzirom na to da ona nije provedena jer Komisija za izbor nikada nije ni dostavila listu kandidata. Sud BiH odbacio je navode tužitelja da imenovani kandidati nisu pravni stručnjaci s iskustvom u provedbi izbora, ili izborni stručnjaci, ili da ne ispunjavaju zakonom propisane uslove kao paušalne.
Ovakav stav Sud BiH ponovno je potvrdio u augustu 2022. godine, kada je kao nedopuštenu odbacio tužbu Branka Petrića, Novaka Božičkovića i Sanje Stanimirović-Ostojić protiv odluke Parlamentarne skupštine BiH o imenovanju članova/ica CIK-a BiH.
Formiranje Centralne izborne komisije propisano je Dejtonskim mirovnim sporazumom, a njeno formiranje i imenovanje trenutnog saziva utemeljeno je u odredbama Izbornog zakona BiH, koji je usvojen u Parlamentarnoj skupštini. Istinomjer tvrdnju delegata Novića da su CIK i njegov sastav nezakoniti stoga ocjenjuje neistinitom.
(Istinomjer.ba)