Epidemiologinja Zavoda za javno zdravstvo (ZZJZ) ZHK Andrea Jurić, gostujući u programu N1 televizije, govorila je o vakcinama protiv COVID-19, te je iznijela i jednu netačnu tvrdnju u pogledu starosti tehnologije kojom je proizvedena ruska vakcina Sputnik V.
Na pitanje novinara koju od tri vakcine (Sputnik V, Astra Zeneca ili Pfizer) bi izabrala, Jurić je odgovorila kako bi odabrala rusku vakcinu Sputnik V.
Ja bih definitivno izabrala Sputnik. Zbog toga što je to vakcina koja je nastala uobičajenim metodama izrade vakcina. Znači, to nije neka nova metoda. To je metoda koja se već decenijama koristi u izradi vakcina.
Andrea Jurić, 23. 3. 2021.
Međutim, kako navode brojni izvori, Sputnik V vakcina pripada adenovirusnim vakcinama koje, iako se istražuju duže vremena, spadaju u prilično novi tip vakcina, a prve su proizvedene i registrovane tek prije nekoliko godina.
Kako je navedeno na zvaničnoj internet-stranici vakcine Sputnik V, Gamaleya centar “od ‘80-ih predvodi napore na razvoju tehnološke platforme koja koristi adenoviruse pronađene u ljudskim adenoidima i koji normalno prenose prehladu”, ali su prve vakcine proizvedene i registrovane u Rusiji tek prije nekoliko godina.
Centar Gamaleya 2015. godine uspješno je razvio i registrovao dvije vakcine protiv groznice ebole zasnovane na vektorima, koristeći adenovirus vektorsku platformu. Vakcine je službeno odobrilo rusko Ministarstvo zdravlja. Oko 2.000 ljudi u Gvineji dobilo je injekcije cjepiva Gamaleya u 2017-18. Istraživački centar Gamaleya dobio je međunarodni patent za vakcinu protiv ebole.
Izvor: Sputnik V
New York Times u opširnoj analizi navodi da se vakcine na bazi adenovirusa istražuju decenijama, ali da je prva razvijena i stavljena u globalnu upotrebu tek prošle godine.
Sputnik V proizlazi iz višedecenijskog istraživanja vakcina na bazi adenovirusa. Prva je odobrena za opštu upotrebu prošle godine – vakcina protiv ebole koju su napravili Johnson & Johnson. Neke druge vakcine protiv koronavirusa takođe se temelje na adenovirusima, poput one kompanije Johnson & Johnson, koja koristi Ad26, i jedne od Univerziteta u Oxfordu i AstraZeneci, koja koristi adenovirus šimpanze.
The New York Times, 3. 2. 2021.
I biologinja i naučna novinarka Jelena Kalinić na web stranici Vakcine.ba, pozivajući se na brojne izvore i istraživanja, između ostalog, o vakcini Sputnik V navodi:
Da li je Sputnjik V vakcina zasnovana na staroj, već poznatoj tehnologiji ili nešto novo?
Ne. Adenovirusne vektorske rekombinirane vakcine kakva je Sputnjik V su prilično nov tip vakcina. Ovo nisu klasične žive – atenuirane vakcine, niti su inaktivirane. Virus u njima nije “mrtav” – adenovirusi su u ovoj vakcini živi, ali im je onemogućena replikacija i to metodama genetičkog inženjerstva – rekombinantnim tehnologijama.
Izvor: Jelena Kalinić, Vakcine.ba
Na istoj web stranici navodi se da su se adenovirusne vektorske rekombinirane vakcine počele koristiti tek nedavno, usljed pandemije ebole, kada su neke od vakcina razvijane na platformi adenovirusa.
Režim s dvije doze Ad26.ZEBOV i MVA-BN-Filo, koji se prodaju pod robnim markama Zabdeno i Mvabea, razvio je Johnson & Johnson u svojoj farmaceutskoj podružnici Janssen. Odobrena je za medicinsku upotrebu u Evropskoj uniji u julu 2020. Baziraju se na adenovirusu serotip 26. Dakle, Johnson& Johnson i još neke kompanije i instituti su već imali osnov za razvoj adenovirusnih vakcina. GSK je razvijao vakcinu protiv ebole preko adenovirusa čimpanzi serotip 3, a CanSino preko humanog adenovirusa serotip 26. Inače, adenovirusi i virusi nalik na adenoviruse (AAV) se već neko vrijeme pokušavaju koristiti kao neka vrsta dostavljača genskih terapija i slično. Također ni ove vakcine nisu “genske terapije”. Dakle, ovo jeste novi tip vakcina, ali već neko vrijeme naučnici rade na razvoju ove platforme tako da ona nije sasvim nepoznata i nije nastala ni iz čega.
Izvor: Jelena Kalinić, Vakcine.ba
Više o adenovirusnim vakcinama Kalinić je pisala i na svom blogu Quantum of Science.
U adenovirusne vakcine spadaju i one koje proizvodi kompanija Johnson&Johnson/Janssen, ali i vakcine kompanije AstraZeneca/Oxford.
Internet-stranica News-medical tako o vakcini AstraZeneca navodi:
U ovoj vakcini se koristi modifikovana verzija adenovirusa šimpanze (ChAdOx1) koji može ući u ljudske ćelije, ali se ne može replicirati unutra. U adenovirusnu DNK dodan je gen za koronavirusnu vakcinu, omogućavajući vakcini da cilja na proteine klasova koje SARS-CoV-2 koristi za ulazak u ljudske ćelije. (…)
Ostale vakcine protiv SARS-CoV-2, zasnovane na adenovirusima, uključuju vakcinu Sputnik V i vakcinu Johnson & Johnson.
Dr. Sanchari Sinha Dutta, Ph.D., News-medical, 10. 3. 2021.
Adenovirusna vakcina protiv HIV-a, prema informacijama sa web stranice Američke državne medicinske biblioteke (U.S. National Library of Medicine), ispitivana je tokom 2008. i 2009. godine, ali nikada nije odobrena.
Kako se vidi iz informacija navedenih u ovom tekstu, Sputnik V, ruska vakcina protiv COVID-19, nije razvijena uz pomoć “metode koja se već decenijama koristi u izradi vakcina”, kako je to ustvrdila epidemiologinja ZZJZ ZHK-a Andrea Jurić, nego se radi o metodi kojom je prva vakcina izrađena putem nje tek nedavno stavljena u upotrebu. Stoga će Istinomjer njenu pomenutu tvrdnju ocijeniti kao neistinitu.
(Istinomjer.ba)