Ja sam već kupio i poklone. Odmah ću vam reći da sam kupio gospodinu Trumpu priglavke. Da su mu žene oštrikale priglavke sa našim zmijanjskim vezom i kupio sam mu šal Republike Srpske, pola Republika Srpska, pola “Vultures” i “Borac”. I knjigu sam kupio njemu, knjigu Republika Srpska. Ima on svega, šta'š ti njemu kupit, nemaš ti njemu šta kupit’ kad on ima ‘tičijeg mlijeka.
A za gospođu Melaniju sam kupio, da me se sjeti, spavaćicu sa zmijanjskim vezom… pa prije spavanja da bude fina, udobna, da bude ovdje iz naših krajeva i knjigu gospodina Perašinovića o Banjaluci, i uslik'o sam jednu veliku porciju ćevapa. Onako malo bogatiju sa puno luka i jednom feferonom, da ih pozovem u Banjaluku da dođu na ćevape ako uspiju.
Tako, ja sam ono u svom stilu, nisam patio od nekih sad’, nit’ imam mogućnosti da sad njima nosim kad oni imaju svega, ali eto to su neki naši simboli. Nažalost to će ostati do daljnjeg da se čeka. Ćevape ću ja pojest’. Sliku sam posl'o, ja ću pojest’ ćevape, a i spavaćica nek čeka bolju priliku.
Došlo to DHL pismo od Melanije, evo, rek'o, umrla tetka Bog te mazo, šta ću sada kako ću kod tetke. Imam tetku u Čikagu. Ja otvorim ono pismo, kad me puče onaj miris, to je pismo mirisalo Bog te mazo, šta je ovo… Kad meni čovjek što je čit'o, ne znam ja engleski, znam njemački, joj kaže ovdje piše hotel, a ovdje, kaže, ovo ti je pismo od pamuka, to košta 400 – 500 dolara. Odbij, rek'o, ruke, da mi ga nećeš uzet’
Dobio sam i kravatu i košulju, a malena mi košulja. Dao je novinaru Čurkoviću, za njega se ubila. Kako je mene Melanija zamijenila da sam ja… nije vidila kakav sam ja. Tako da jednostavno eto, tužan nisam, nije mi ni drago što ne idem. Volio bi da odem da vidim tu Ameriku. Ali lijepo je nama i ovdje.
Pa, ako me pozovu, neću sam ići, šta ću ići sam k'o Kolinda. Nisam lud da idem sam k'o Kolinda, pa ‘odam oko zgrade. Ako me pozovu, ode Mara preko okeana. Ako me ne pozovu, nikom ništa.
